Recept starih Rimljana, hleba i igara, bukvalno primenjen u kuhinji prezaposlene žene doveo je, pre jedno pet, šest godina, do ukidanja recepta za beskvasni hleb u mojoj kuhinji ili, ako hoću da budem verna naslovu – do antirecepta. Dakle, to što želim da podelim sa vama je mnogo više iskustvo nego skup antipravila. Zašto ovo nazivam antireceptom? Pa zato što nema nikakvih pravila osim da se slobodno igrate sledeći osnovni princip da brašno, pogotovo integralno i pogotovo od spelte, pomešano sa vodom i ispečeno na brzaka (što podrazumeva najvišu moguću temperaturu) daje fenomenalno ukusan hleb, mafine, lepinjice, a može i palačinke ukoliko nemate rernu, pa sve to radite na tiganju.
Nikad nisam bila vična tome da umesim bilo šta. Lepljenje testa oko prstiju dovodilo me je do blage histerije kad god sam pokušavala da nešto umesim i zato nisam bila ni istrajna ni zainteresovana da naučim tajne razvlačenja i mešenja testa. Moji omiljeni recepti su u fazonu šolja jednog, šolja drugog, promešaš, poslažeš, utapkaš, eventualno dodaš šlag kad se ispeče, ako se uopšte peče i ako je slatko. Naravno da sam (i još uvek sam) pomalo zavidna prema ljudima koji uspevaju da ukrote smesu od brašna i vode, posebno ako to podrazumeva i kvasac, ali oduševljenje otkrićem da ništa od toga zaista nije neophodno da bi se napravio hleb, bilo je ravno Arhimedovom kad je zakoračio u kadu i povikao „eureka“.
Sve je počelo kad sam se zainteresovala za hrono kuhinju u kojoj je doručak najvažniji od svih obroka, a u doručku najvažniji beskvasni hleb i razna peciva od integralnog brašna (jedne ili više pomešanih vrsta, svejedno). U početku sam sledila recepte, ali sam ubrzo shvatila da me to ograničava, oduzima vreme i, na kraju krajeva, potpuno je besmisleno, jer se sve svodi na: pomešaš svašta po malo i ispečeš. Za pečenje nije potrebno gotovo ništa od sudova. Dovoljan je papir za pečenje na koji se prospe smesa ucelo ili se kašikom izvade manje količine smese i zaglade mokrom rukom da bi se dobile glatke lepinjice.
Moj omiljeni antirecept počinje paljenjem rerne na najjače. Što se sastojaka tiče, tu su integralno speltino brašno, izmrvljeni orasi, kašičica praška za pecivo, dva prstohvata soli i voda (može obična ili kisela voda). U činiju prvo ubacim malo brašna, soli, oraha (nije loše ni sa susamom ili golicom), prašak za pecivo (ako nemam to, dodam malo sode bikarbone), a onda odokativno dodam vodu. Sve izmešam da bude gusto kao za proju, ako pečem u silikonskim kalupima, ili samo malo gušće ako pečem na pek-papiru. Pečem desetak minuta.
Umesto spelte može da se koristi bilo koje integralno brašno ili da se mešaju razna brašna, s tim što kombinacija ječmenog i ovsenog brašna, bez drugih vrsta, nije dobra jer se dobije testo koje je previše sipkavo. U ovo ako hoćete možete da dodajete i druge sastojke, poput jaja, jogurta ili sira, pa i ulje. Šta god vam padne na pamet, šta imate ili ono što volite. Meni se sviđa i sa suvim kajsijama i grožđem. Ne treba vam nikakav recept. Prepustite se igri. Sve što ispečete je veoma ukusno ako je umešano ono što volite. Ovako napravljen hleb, mafini ili lepinje mogu da stoje po nekoliko dana i da budu podjednako ukusni kao i porvog dana, samo treba voditi računa da se ne isuše.
Srećno sa kombinacijama.
Tamara